Zanimljivosti o pivu

           Najpopularniji alkoholni napitak na svetu, pivo, mahom se sastoji od vode koja pivopijama širom sveta i nije naročito interesantna. Ali, činjenica je da kroz istoriju stanovnici velikog dela planete nisu uvek imali hemijski čistu i ispravnu vodu za piće – zahvaljujući dezinfikujućem dejstvu alkohola nastalog fermentacijom prilikom proizvodnje, pivo je bilo zdravije za konzumaciju! Pa, možemo reći da i danas ima mnogih koji veruju u ovakav odnos snaga!

           Nekada davno, Vikinzi su verovali da ih u Valhali ( njihovom raju) čeka džinovska koza iz čijeg vimena teku neiscrpne količine piva! Oni su se pre svake bitke opijali pićem koje su nazivali „aul“ („ale“) i u boj odlazili sa povećanom hrabrošću, najčešće bez oklopa i ponekad nagi do pojasa! Pivo se prvi put spominje 6000 godina pre nove ere, a najstariji recept za pivo pronađen je na 4000 godina staroj sumerskoj pločici na kojoj se nalazi Himna Ninkasi, molitva bogovima pića. Pivnica Anchor Brewing Company i danas proizvodi limitirane serije piva po ovom receptu pod etiketom Ninkasi.

            Da pivo kroz istoriju nije igralo beznačajnu ulogu kazuje i podatak da ono danas ima i svog sveca zaštitnika. Biskup u benediktanskom samostanu, kasnije poznat kao sveti Arnold,   koji je u jedanaestom veku podsticao lokalno stanovništvo u Francuskoj na ispijanje piva zbog njegovog blagotvornog dejstva na zdravlje, toliko je oduševio Francuze da su ga proglasili svecem.

           Pivo pominju i rimski istoričari Plinije i Tacit i naročito ističu da su u ovom napitku uživala saksonska, keltska i germanska plemena. Tokom Srednjeg veka, recepte i kulturu proizvodnje piva preneli su katolički monaški redovi koji su za vreme posta pivo konzumirali umesto hleba. Sve do 1420-e godine, sva piva proizvođena su procesom „gornjeg vrenja“ dok u Nemačkoj nije izumljen način prozvodnje „donjim vrenjem“. Tako se danas, na osnovu dužine vrenja, piva dele na dve osnovne kategorije: „ale“(„ejl) i „lager“.

            Širom sveta popularni „medeni mesec“ takođe je povezan sa kulturom piva. U drevnom Vavilonu postojao je običaj da nevestin otac tokom prvih mesec dana braka snabdeva svog zeta sa onoliko medovine (koja je inače pivo spravljeno na bazi meda) koliko on može da popije. Dakle, ne radi se o najsrećnijim trenucima bračnog života; „medeni mesec“ je izraz nastao u vezi sa mladoženjinim opijanjem! Da li je to mladu činilo srećnom? Pa, zapitajte se sami!